Matković: Šabac je prava sportska sredina i šansa koju nisam smeo da propustim

Povratak u srpski vaterpolo posle četiri godine

Aktuelni osvajač duple krune, Vaterpolo klub Šabac, laganim koracima sprema tim za narednu sezonu koja će u svakom pogledu biti dosta teža od prethodne. Da bi nastavili tamo gde su stali prethodne takmičarske godine, Uprava kluba je zadržala okosnicu tima i dodatno se pojačala sa talentovanim i perspektivnim igračima. Jedan od njih je i bivši kapiten juniorske reprezentacije Srbije, povratnik u srpski vaterpolo, iskusni Nemanja Matković. Talentovani bek, rođen 1993. godine, je svoju karijeru počeo da gradi u novosadskoj Vojvodini iz koje je, kako kaže, zbog stanja u kojem se tada nalazio sprski vaterpolo, otisnuo u inostranstvo, francuski Turkva iz Lila, u kome je proveo poslednje četiri godine.
„Ponikao sam u Vojvodini sa kojom sam imao priliku da iskusim igranje u Evropi. Ujedno u tom periodu sam bio juniorski reprezentativac Srbije. Nakon mnogo godina provedenih u Novom Sadu u zemlji više nisam video potencijal da će da u vaterpolu biti bolje. Mnogi igrači su u tom periodu odlazili iz države, tako da sam i ja krenuo tim stopama. Potpisao sam za francusku Turkvu iz Lila u kojoj sam proveo četiri dobre sezone i napokon se stvorila prilika da se vratim kući“, istakao je Matković.
Nakon duge četiri godine, stanje u vaterpolu u našoj zemlji se popravilo, a uspesi Šapca su dodatno
uticali na iskusnog Novosađanina da se definitivno vrati.
„Vremenom stanje u vaterpolu se popravljalo, u poslednje dve-tri godine nekoliko ekipa je uspevalo da
bude konkurentno. Šabac je tu iskočio i to je ono što me raduje. Pokazali su da kada se podredi sve
uspehu da je to i ostvarivo. Ozbiljnost i vrhunski rad Šapca me podstakao da počnem da razmišljam o
povratku. Na kraju sam prelomio i posle kontakta sa sportskim direktorom kluba, Antom Vasovićem sam
se vratio i to u sredinu gde me motiviše igranje u Evropi, rad u klubu sa srpskim trenerima koji su najbolji
na svetu i takođe, izuzetna je čast igrati za šampiona Države.“
Motiva ne manjka, jer kako kaže Nemanja, ove sezone pored Šapca, glavni pretendenti za vrh su
Radnički, Crvena zvezda i Novi Beograd, a takođe, postoje klubovi koji mogu da iskoče iz drugog plana.
„Četiri ekipe su dobro odradile prelazni rok i biće, po mom mišljenju, nikad izjednačenije prvenstvo. Taj
podatak raduje, jer to podstiče igrače da daju uvek svoj maksimum i da teže ka najboljem. Uvek je lakše
osvojiti titulu nego odbraniti, pa je to još jedan izazov koji je pred nama. Radnički, Zvezda i Novi Beograd
su napravili dobre timove koji će biti u samom vrhu, ali ne treba zaboraviti ni Partizan, Vojvodinu, a
video sam da i u Zemunu rade punom parom. Motiva sigurno neće nedostajati, mi želimo da uvek
pružimo najbolje i verujem da ćemo biti ravnopravan protivnik sa kim god da igramo. Ove sezone će biti
dosta utakmica i dosta trošenja, ali to je, opet ponavljam, ono što svaki igrač želi. “
Šabac je ekipa koje je posle dugogodišnje dominacije večitih rivala uspela da izbije u prvi plan, a po
mišljenju Matkovića to nije slučajno i da je taj sistem u klubu bio prekretnica za njegov dolazak.

„U našem vaterpolu ima mesta za još veći napredak. U Šapcu mi je fascinantno što su dobro izbalansirali
mladost i iskustvo i to je siguran put ka vrhu. Taj potez je dobar za klub, marketing i za trenere koji rade
u Srbiji. Mladi igrači su ti na kojima će da se bazira srpski vaterpolo i koji tek treba da stasaju, ali njima
sada treba pomoć i iskustvo starijih koji drugačije gledaju na stvari i koji imaju iskustva igranja u najjačim
ligama. Došao sam u sredinu koja je dobro organizovana i o kojoj su mi mnogi igrači sa kojima sam bio u
kontaktu govorili pohvalno. Veoma je važno za mlade igrače da budu u zdravoj atmosferi u kojoj će biti
isključivo fokusirani na rad i dalji napredak, a ujedno neće ih ometati nikakvi problemi, a to Šabac pruža.
Igrači su zaštićeni od strane Uprave, nema pritiska, radi se sve postepeno i kolegijalno i to je ono što
svaki igrač priželjkuje kada dođe u novi klub.“
Nema sumnje da će kvalitet ovog momka biti od velikog značaja ekipi sa Save. Imao je priliku da sarađuje
sa nekim igračima, a za ostale je čuo sve najbolje. Pored igračkog kadra, raduje se i saradnji sa
najperspektivnijim mladim trenerom u Srbiji, Nemanjom Andrićem.
„Imao sam priliku da sarađujem sa Dragoljubom Rogačem, kao i sa Aleksom Petrovskim i Nebojšem
Toholjem koji su napustili klub. Sretao sam ih u Novom Sadu i pričao sa njima i imali su samo pozitivne
reakcije. Raduje me rad sa perspektivnim momcima sa kojima verujem da ću se uklopiti. Takođe ću imati
priliku da sarađujem i sa trenerom Andrićem o kome sam čuo samo najbolje i uveren sam da ćemo se
ukomponovati i postati pravi tim.“
Dobar glas se daleko čuje, pa iako je bio daleko od domovine, Matković je pratio šta se dešava u Srbiji i
oduševljen je atmosferom koja vlada na Gradskom bazenu u Šapcu.
„ O šabačkoj publici sam mnogo toga lepog čuo. Čak nisam verovao da je atmosfera toliko vatrena dok
nisam video na televiziji. To je ono što me raduje i već na samu pomisao da ću igrati pred njima podilaze
me žmarci. Jedino gde sam se susretao u vaterpolu sa strastvenim navijačima jeste kada sam igrao protiv
francuskog kluba Eks O Provans . Ostalo je nažalost pozorišna atmosfera, ali nema sumnje da ću se brzo
naviknuti na strastvene Šapčane.“ kroz osmeh je izjavio Nemanja Matković.
Podsetimo okupljanje ekipe je zakazano za ponedeljak, 22. jula, a prve takmičarske utakmice su na
programu krajem avgusta kada će Šapčani pokušati da se kroz kvalifikacije domognu najeltinijeg
evropskom takmičenja, Lige šampiona.

Predvodnik zlatne generacije
Kao najperspektivniji mladi vaterpolista u zemlji, Nemanja Matković je imao tu čast da bude kapiten
sjajne juniorske reprezentacije iz koje su potekli sada već proslavljeni reprezentativci Viktor Rašović i

Sava Ranđelović . Sa mnogo uspeha je predvodio mlade momke, i može da se pohvali sa nekoliko
medalja sa evropskih i svetskih prvenstava, a svakako najveći uspeh je zlato na Svetskom prvenstvu u
Volosu u Grčkoj. Pored najsjajnijeg odličja, osvojio je: Srebro u Kanu u Francuskoj i bronzu u Sombathelju
u Mađarskoj.

 

autor: Vanja O.